NEŠTO OVDE NE ŠTIMA? "U ISTORIJI NISMO IMALI NIJEDAN SLUČAJ HANTAVIRUSA" Na "kraju sveta" tvrde da je zaraza 1.500 KM SEVERNO i da nisu krivi za "KRUZER SMRTI"!
Dodajte Kurir u vaš Google izborKao najjužniji u Argentini, grad Ušuaja je dugo uživao reputaciju da se nalazi na „kraja sveta“, predstavljao je kapiju za putovanja na Antarktik i omogućavao turistima da istražuju dramatičnu, prirodnu lepotu Patagonije.
Ali poslednjih dana on se hvata u koštac sa drugačijom vrstom popularnosti, koja je uterala strah u kosti lokalnih biznismena i zvaničnika: sugestijom da bi mogao da bude „nulta tačka“ za epidemiju hantavirusa povezanu sa kruzerom "MV Hondius", na kom je potvrđeno više zaraženih pre jučerašnjeg iskrcavanja na Kanaraskim ostrvaima, među kojima i tri smrtna slučaja, a putnici sa simptomima virusa otkriveni su i nakon evakuacije.
BBC podseće da je ovaj kruzer započeo putovanje po Atlantskom okeanu 1. aprila iz Ušuaje, u argentinskoj pokrajini Ognjena zemlja.
Na brodu je bilo 114 putnika i 61 član posade iz više od 20 zemalja.
I dok se veruje da se i virus tamo 'ukrcao' na brod, nejasno je njegovo precizno poreklo i identitet onih koji su ga nosili.
Teorije o poreklu virusa
Ta neizvesnost pokrenula je žestoke spekulacije u nekim medijima.
Prema jednoj teoriji, putnik je možda bio zaražen na deponiji na obodu Ušuaje, gde turisti odlaze da posmatraju ptice i gde otpad privlači pacove i miševe.
To je tvrdnja koja nije bila dobro prihvaćena u Ušuaji.
„U istoriji Ognjene zemlje nemamo zabeležene slučajeve hantavirusa“, kaže Huan Fakundo Petrina, generalni direktor epidemiologije i zdravlja životne sredine u pokrajini.
„I, konkretno, od 1996. godine, kada ga je Nacionalni sistem za nadzor uvrstio u bolesti koje se moraju prijaviti, nismo imali nijedan slučaj na Ognjenoj zemlji."
Petrina, koji je preuzeo dužnost 2021. godine tokom pandemije kovida-19, ponovio je ovaj argument na svakoj konferenciji za štampu i u svakom intervjuu koji je dao.
Ističe da njegova pokrajina nije verovatan izvor infekcije i da je endemska zona hantavirusa više od 1.500 kilometara na sever.
„Za početak, mi nemamo podvrstu dugorepog miša koji prenosi ovu bolest, niti delimo iste klimatske uslove kao severna Patagonija - ni po vlažnosti, ni po temperaturi - za njegov razvoj“, kaže on.
„I ako glodari počnu da se sele, pošto ne poštuju geografske granice, važno je zapamtiti da smo mi ostrvo.
„Morali bi da pređu Magelanov moreuz da bi zarazili lokalne vrste, tako da je to dodatna poteškoća, pored klimatske.“
Da li je dugorepi miš stigao do ovog regiona?
Iako su mnogi stručnjaci saglasni sa Petrinom da je malo verovatno da je do zaražavanja došlo na Ognjenoj zemlji, argentinska vlada saopštila je da će poslati tim stručnjaka u pokrajinu da utvrde da li ima tragova hantavirusa ili da li je dugorepi miš stigao do ovog regiona.
Tim će sarađivati sa lokalnim biolozima na identifikaciji najboljih mesta za njegovo hvatanje.
Epidemiolog Eduardo Lopez, šef Odeljena za medicinu i zarazne bolesti pri dečjoj bolnici Rikardo Gutijerez u Buenos Ajresu, saglasan je da je neophodna dodatna istraga.
„Slučaj zahteva više proučavanja zato što se ekosistemi menjaju.
„Na primer, dugorepi pigmejski pirinčani pacov, čije su originalno stanište bili Patagonijski Andi i severozapadna Argentina, sada mogu da se nađu u pokrajini Buenos Ajres zajedno sa drugim glodarima koji prenose ovu bolest.“
Uzbuna nije samo naučne, već i ekonomske prirode.
Ognjena zemlja je najmlađa i najređe naseljena argentinska pokrajina, sa industrijama kao što su izvlačenje ugljovodonika i ribarenje, a neposredno ih sledi turizam kao lokalni izvor prihoda.
Huan Manuel Pavlov, sa Instituta za turizam Ognjene zemlje kaže da iz ove luke isplovljava više od 95 odsto brodova za Antarktik.
„Sa više od 500 ulazaka u luku godišnje, kruzerska industrija je ključna za privredu pokrajine.“
Do sada, uprkos naletu interesovanja međunarodnih operatera, nije bilo zvaničnih otkazivanja.
U Ušuaji sve po starom
Ali budući da je sezona kruzera okončana sredinom aprila, da bi bile primećene bilo kakve dugoročnije posledice možda će biti potrebni meseci.
„Pred nama je zimska sezona za koju očekujemo da bude veoma uspešna“, kaže Pavlov.
„Radili smo vredno na našim glavnim tržištima i ne želimo da nešto poput ovoga zaseni sve što je urađeno da bi se na prvo mesto stavilo zdravlje ljudi.“
U luci Ušuaje, život kao da teče po starom.
Turisti se šetkaju duž rive i okupljaju se za kraće ekskurzije - do Estadosa, doma slavnog svetionika „na kraju sveta“ ili duž kanala Bigl.
„Odsustvo slučajeva ovde je veoma umirujuće“, kaže Adonis Karvahal, koji radi za turističku agenciju.
„Ljudi pitaju da li ima infekcija u pokrajini, a činjenica da nema prijavljenih bolesnih ljudi ovde unosi mir.
„Soj bi mogao da bude sa juga, to se ne poriče, ali nije potekao odavde.“
Među posetiocima je i David Bomparp, Venecuelac koji živi u Medeljinu, a koji je stigao sa partnerkom Danijelom Sandoval pre samo nekoliko dana.
„Planirali smo ovo putovanje još u oktobru i tek smo dan pre nego što smo se ukrcali u avion saznali šta se desilo“, kaže on.
„Koliko smo shvatili, ovde ništa nije potvrđeno, tako da smo stigli bez briga, sledeći bezbednosne mere.“
Danijela kaže da je njena majka bila manje opuštena.
„Slala mi je čitave noći Instagram rilove zato što je bila zabrinuta.
„Rekla sam joj da ne brine zato što ovde nije bilo potvrđenih slučajeva“, kaže ona.
U blizini, kostarikanski turista Džordan Bermudez sličnog je stava.
„Stigli smo, videli da je grad prilično miran, obavili ture koje smo planirali i verujemo da je sve normalno“, kaže on.
On i njegova grupa su proučili virus pre nego što su stigli iz Punte Arenas u Čileu 5. maja, ali ih to nije odvratilo.
Sučeljene hipoteze
Zdravstvene vlasti i dalje pokušavaju da odrede odakle je zaraza potekla, sa jednim iz holandskog para koji je umro - on na brodu, a ona u bolnicu u Johanesburgu - kao verovatnim začetnikom zaraze ili „nultim pacijentom“.
Zvaničnici su pokušali da rekonstruišu njihovo putovanje kroz Argentinu, Čile i Urugvaj pre nego što su se ukrcali na brod u Ušuaji, uglavnom koristeći granične zapise o ulasku i izlasku.
Čileanska i urugvajske vlasti kažu da par nije pokupio virus u tim zemljama, na osnovu procenjenog perioda inkubacije SZO-a od između jedne i osam nedelja.
Petrina je saglasan da su se najverovatnije zarazili u Argentini, ali kaže da veruje da je to verovatno bilo dve do četiri nedelje pre krstarenja, možda u planinskoj oblasti u Patagoniji, gde žive glodari koji služe kao nosioci.
U njih mogu da spadaju patagonijske pokrajine Čubut, Neuken i Rio Negro.
Nacionalno Ministarstvo zdravlja radije ne bi da ulazi u raspravu.
„Ne možemo da isključimo, u načelu, da je do zaraze došlo na Ognjenoj zemlji, ali postoji važna činjenica za razmatranje: otkako je hantavirus postao primetna bolest, nijedan slučaj nikad nije zabeležen u ovoj pokrajini.“
Postoji nada da će evakuacija putnika i posade sa MV Hondijusa na Tenerifima doneti neke korisne tragove, ali, za sada, bez holandskog para koji bi popunio rupe i u nemogućnosti zvaničnika da potpuno rekonstruišu njihova putovanja, mnoga pitanja i dalje su bez odgovora.
Šta je hantavirus?
Hantavirus prenose glodari, a ljudi se zaražavaju udisanjem čestica iz osušenog izmeta glodara.
Infekcije se obično dešavaju kada virus dospe u vazduh iz urina, izmeta ili pljuvačke glodara, ukazuje američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Ako se u tom periodu pojave respiratorni simptomi, stopa smrtnosti iznosi oko 38 odsto.
Zabeležena su 864 slučaja hantavirusa u Americi između 1993. i 2022. godine, uglavnom u ruralnim delovima zapadnih saveznih država.
Ne postoji lek za infekciju hantavirusom.
Uglavnom se preporučuje terapija za ublažavanje simptoma.
Virus može da izazove dve teške bolesti.
Prva, Hantavirusni plućni sindrom (HPS), najčešće počinje umorom, groznicom i bolovima u mišićima, posle čega slede glavobolje, vrtoglavica, groznica i problemi sa stomakom.
Ako se razviju respiratorni simptomi, stopa smrtnosti je približno 38 odsto, prema podacima CDC-a.
Druga bolest, Hemoragična groznica sa bubrežnim sindromom (HFRS), teža je i prvenstveno pogađa bubrege.
Kasniji simptomi mogu da budu: nizak krvni pritisak, unutrašnje krvarenje i akutna bubrežna insuficijencija.
(Kurir.rs/BBC na srpskom/Preneo: N. V.)